Važnost organizovanog učenja jedrenja

Na svetu ima mnogo ljudi koji znaju dobro da jedre, verovatno da neke od njih i Vi poznajete. To vas pak može dovesti do rasprostranjene “dobre ideje” da uz njih, ili možda i potpuno sami, pokušate da naučite da jedrite! Želja vredna svake pohvale, ali ne i plan ispunjenja. Jer, zar svi mi ne znamo da čitamo i pišemo i još štošta što smo u školi učili, ali ipak samo mali broj obučenih ljudi može svemu tome i da podučava učionicu punu đaka. Takmičari na regatama sigurno mogu brže da poteraju brod negoli većina instruktora, ali, mogu li i da kvalitetno obučavaju druge? U tome leži značaj jedriličarskih organizacija. Umesto da učite od jednog skipera, jedne osobe, jednog specifičnog iskustva, stručni instruktor će na vas preneti sistematizovano i verifikovano iskustvo stotina dobrih mornara. Program je baziran na iskustvima sa krstarenja mnogobrojnih posada, sa raznovrsnih brodova i sa raznih mora. Obavezni, redovni seminari za instruktore su tu baš zbog toga, da obezbede razmenu iskustava, unapređivanja metoda učenja i veština, itd. Takođe, svi CYA instruktori imaju visoke moralne norme u ophođenju sa polaznicima, na šta ih obavezuju, kako statut organizacije, tako i Licenca koju poseduju. Time je učenje jedrenja pod pokroviteljstvom šire organizacije, a škole obezbeđuju tehničke uslove i zapošljavaju već akreditovane instruktore. Dobrodošli u rastuću porodicu CYA obučenih skipera.
 
Ovde treba spomenuti i medjunarodno udruženje škola jedrenja (ISSA), koja je po našem mišljenju bez mnogo koristi za polaznike kurseva. Član se postaje uplatom članarine kada i po prvi put dobijate na uvid statut (tek onda saznajete šta ste zapravo kupili???). Ne postoji organizovana šema učenja, veđ svaka škola ima svoj program, a cilj organizacije je pre svega marketinške prirode.

Zašto da uzimam kurs kad ne posedujem jedrilicu?

Postoji više načina da se plovi. Brod do oko 8 metara je sasvim dovoljan za priobalno krstarenje a košta kao i prosečan auto, da se kupi i godišnji troškovi. Dakle dostupno većem broju ljudi. Za veći brod, ljudi se mogu udružiti i deliti troškove. To je zapravo odlična varijanta jer retko ko ima tri meseca godišnjeg odmora da krstari. Dva ili tri vlasnika mogu sasvim lepo da se uklope, samo da dogovor bude precizan.

Najam jedrilice je naravno najbrži put do ozbiljnog krstarenja. Gde god na svetu postoji lepo mesto za jedrenje, postoje i agencije za izdavanje brodova. Karibi, Mediteran, Južna mora, itd. U zavisnosti od veličine i starosti broda, kao i sezone, cene su u velikom rasponu. Brodovi za izdavanje su obično između 10 i 15 metara, a nedeljni najam od 1000 do 6000 dolara. Agencije će vam tražiti jedriličarski rezime. Za stari brod možda i neće, za noviji i veći brod mogu tražiti dva skipera sa odgovarajućim iskustvom. U velikom broju slučajeva će tražiti „srednji“ nivo, recimo sedmodnevna obuka uz malo dodatnog iskustva.

Klupsko jedrenje je takođe popularno. Godišnja članarina je oko nekoliko stotina dolara. Jedri se sa drugim članovima kluba ili možete dovesti goste. Mada postoje vremenski rasporedi, čini se da je sve to dosta fleksibilno i možete dosta jedriti. Prednost klupskog jedrenja je što su obaveze zaista minimalne, a može se dosta naučiti od raznolike posade na raznolikim brodovima. Ipak ne možete očekivati višednevno krstarenje na klupskom brodu, osim uz poseban aranžman.

Konačno, uz malo avanturističkog duha može se krstariti kao posada na tuđim brodovima. Veliki broj skipera ima problem da obezbedi posadu. Na internetu postoje forumi, ili oglasi na kojima se traži posada. Tako možete naći skipera koji traži posadu za put, na primer, od Paname do Galapagosa, obično za oko 20 dolara dnevno, što su zapravo troškovi ishrane. Tačno, nećete unapred znati ni kapetana ni brod dok se ne ukrcate, ali varijanta je prilično razrađena.

O dozvolama i sertifikatima za upravlajnje jedrilicom ili čamcem

O Yachtmaster diplomi

Yachmaster diploma je veoma spominjana, ali često i zloupotrebljavana reč u nautičkim krugovima. Yachmaster je najviši jedriličarski sertifikat koji izdaje britanski RYA i registrovani je trgovački znak (trademark). Za sticanje ovog sertifikata potrebno je polagati ispit pred ovlašćenom RYA komisijom, obično traje nekoliko dana. Da bi izašao na ovaj ispit, kandidat ne mora završiti prethodne RYA kurseve (Daysail i Coastal), već je dovoljno da ima potrebna znanja, ma gde ih stekao. Zahvaljujući tome što ima najšire rasprostranjenu mrežu centara za obuku, dobrom marketingu, ali i slabijoj organizaciji ostalih nacionalnih jedriličarskih organizacija, RYA se nametnuo kao de-facto standard. Iz tog razloga, mnoge škole nezakonito koriste reč Yachtmaster kao naziv za svoje programe. Ne ulazeći u kvalitet tih programa, ipak je u najmanju ruku nemoralno implicitno korisiti kredibilitet RYA, a da škola zapravo nije u sastavu RYA.

Profesionalni skiper

Često dobijamo pitanje, kako postati plaćeni skiper na jedrilicama? Kao i u svakoj drugoj profesiji, najvažnije je znati posao, u ovom slučaju samostalno upravljati brodom. Poslodavci, najčešće čarter kompanije, mogu, ali ne moraju tražiti formalni dokaz o jedriličarskim znanjima. Dakle sertifikat neke jedriličarske organizacije kao što i ostali poslodavci mogu tražiti diplomu škole koju ste završili. Ono što je izvesno je da bez obzira na sertifikate, presudno je steći poverenje da vam neko da da upravljate brodom od desetina ili stotiona hiljada evra, i pri tome ispuniti očekivanja klijenata, vaše posade. Komplikovanija strana medalje je kako formalno regulisati rad u stranim zemljama, što uključuje i posedovanje odgovarajućih dozvola u skladu sa zakonima te zemlje.